Gej parovi u klasičnoj mitologiji

Piše: S.S.

Mitovi, kako u grčkim tako i u rimskim klasičnim izvorima, sadrže brojne primere homoseksulanih odnosa. Ovi odnosi se mogu posmatrati u okviru dve tematske celine. One su formulisane u zavisnosti od toga da li su ljubavnici smrtna ili besmrtna bića.

Prvu grupu mitova bi tako karakterisao homoseksualni odnos između besmrtnih bogova i smrtnih mladića. Takvi su mitovi u kojima se govori o ljubavi između boga Dionisa i Ampela, Dionisa i Polimna, Silvana i Kiparisa, Pana i Dafnida, Zevsa i Ganimeda itd. Oni govore najvećim delom o ljubavi koja se završava nesrećnom smrću mladića i njegovom metamorfozom u drvo (Kiparis je pretvoren u čempres), cvet (Hijakint je pretvoren u zumbul), ili kamen (Hermes je Dafnida iz sažaljenja pretvorio u kamen). Postoje takođe i mitovi sa srecnijim ishodom - bogovi uzdižu mladice na nebo (Dionis je preneo Ampela na nebo, među zvezde, Zevs je preneo Ganimeda na Olimp da bude peharnik, a neki izvori ukazuju da je i Posejdon učinio isto sa Pelopom, kao i da je Hermes preneo Dafnida na nebo).

Drugu grupu mitova čine oni koji opisuju ljubav između smrtnih bića. Oni govore o ljubavi kraljeva (mikenskog kralja Agememnona i mladica Argena) ili poznatih antičkih heroja (Ahileja i Troila, Ahileja i Patrokla ili Herakla i Hile). Prikazuju nesrećne i neuzvraćene ljubavi (nakon neuzvraćene ljubavi Ahilej je ubio Troila i oskrnavio leš; Argen se bacio u reku da bi izbegao Agamemnonova proganjanja), ali govore i o uzvišenim ljubavima i žrtvama (Ahilej je izabrao da za već mrtvim Patroklom pogine, kao i Kalam za Karpom; Jolaj se posle Heraklove smrti starao o Heraklovim potomcima).

Zbog velikog broja mitoloških parova, odlučili smo ipak da napravimo izbor, u kojeg ovog puta nisu uvršteni lepi pastir Endimion i bog sna Hipnos, Orest i Pilad itd. Nadamo se da će biti prilike da i njima, na ovaj ili onaj način, posvetimo pažnju.

1. POLIMNO I DIONIS

Argivac koji je Dionisu pokazao put u Podzemelje.

Kada je Dionis krenuo da iz carstva mrtvih izvede svoju majku Semelu zamolio je seljaka Polimna da mu pokaže put. Ovaj je bio voljan da mu to učini, ali je zahtevao da mu bog podari svoju ljubav. Dionis se zakleo da će mu po povratku iz Podzemlja ispuniti ovu želju, ali je Polimno u međuvremenu umro. Da bi održao datu reč, Dionis je nakon izlaska iz podzemlja izrezao falus od smokvinog drveta i stavio ga na Polimnov grob.

(Pausania, Graeciae Descriptio II, 37, 5; Clemens Alexandrinus, Protrepticus II, 34, 8; Arnobius, Adversus Natura V, 28.)

2. PANTOJ I ANTENOROV SIN

Pantoj, ugledni Trojanac čiji su sinovi imali važnu ulogu u trojanskom ratu. Po nekima je iz Delfa. Ubijen je prilikom razaranja Troje.

Medu poslanicima koje je Prijam, kada je stupio na trojanski presto, poslao u Delfe je bio i jedan od Antenorovih sinova. Trebalo je da poslanici pitaju Pitiju u Delfima da li nad brodom Ati još uvek leži kletva. Međutim, jedan od mladića, Atenorov sin, zaljubio se u Apolonovog sveštenika Pantoja i zaboravivši zašto je došao prisilio je Pantoja da krene sa njim u Troju. Da bi obeštetio Pantoja, Prijam ga je postavio za Apolonovog sveštenika.

(Servius, Commentarius in Vergilii Aeneida II, 319. Apollodori, Bibilotheca III, 12, 5.)

	Posejdon i Pelop

3. POSEJDON I PELOP

Pelop, Tantalov sin.

Posejdon je ugledao Pelopa kada je Tantal, Pelopov otac, gostio bogove na Sipilu. Posejdon je Pelopa odmah strašno zavoleo i da bi uživao u njegovoj lepoti odveo ga je na Olimp da poslužuje bogove. Pelop je postao vinotoča i delio je sa Posejdonom postelju. Dok je majka tražila izgubljenog sina, pronela se vest da je dečak ubijen, raskomadan i poslužen na gozbi bogova. Kad su kasnije bogovi kaznili obesnog Tantala, Pelop je vraćen na zemlju.

(Pindarus, Olympia I, 40 i dalje; Apollodori Epitome II, 3.)

4. HILA I HERAKLE

	Herakle

Hila, sin driopskog kralja Teodamanta, mladić izuzetne lepote.

Herakle je sa ovim svojim ljubimcem, koga je strašno voleo, učestvovao u pohodu Argonauta. Na ovom putu mladićeva lepota je očarala nimfe u Miziji, i one su ga zato odvukle pod vodu izvora Pege. Krik Hile čuo je samo Polif, koji je obavestio Herakla o tome šta se desilo. Junaci su uzaludno tragali celu noć za nesrećnim mladićem. Za to vreme su Argonauti, međutim, po savetu Boreada morali da podignu sidro i otplove ka Kolhidi (današnja Gruzija). Herakle je obavezao stanovnike Mizije da i dalje traže njegovog ljubimca i od tog vremena Mižani su odredenog dana odlazili u planine da traže Hilu, a sveštenik je tada uzvikivao njegovo ime.

(Apollonius Rhodius, Argonautica I, 1212 i dalje; Antoninus Liberalis Metamorphoses 26; Theocritus Idyllia XII passim.)

	Ahilej i Patroklo

5. AHILEJ I PATROKLO

Grčki junaci u trojanskom ratu.

Određeni izvori navode da je njihov odnos bio i više od prijateljstva i da su zapravo bili ljubavnici. Zbog svoje naklonosti prema Patroklu Ahilej bira da pogine za njega ne samo dok je bio živ, nego i posle njegove smrti.

Ahilej bira da umre u mladim danima i da stekne herojsku slavu odlučivši da ubije Hektora. Znao je da će poginuti ako pomogne svom ljubavniku Patroklu i ubije Hektora, kao i da će ukoliko ga ne ubije umreti od starosti u svom zavičaju. Pošto mu je sudbina odredila pomenutu odluku, Tetida, znajući da se Ahilej neće vratiti ako krene u pohod, sakriva ga na Skiru gde ga pronalazi Odisej.

Nakon smrti svog prijatelja Patrokla, Ahilej se zariče da ga neće sahraniti sve dok na lomaču ne donese Hektorovu glavu i oružje, kao i dvanaest trojanskih mladića što, kao što je i rečeno, čini. Verovalo se da su Ahil i Patrokle i posle smrti ostali zajedno i da sa svojim prijateljem Antilohom žive na ostrvu Leuki, na ušcu Dunava.

(Aeschyl., fr. 65-67; Platon, Symposium, 179e; Apollodori, Bibliotheca, III, 13, 8; Pausania, Graeciae Descriptio, III, 19, 13. Plutarchus, Quaestiones Graecae 28; Apollodori, Epitome III, 31; Proclos Chrestomathia 1.)

	Dafnid i Pan

6. DAFNID I PAN

Dafnid, pastir sa Sicilije, sin Hermesa i jedne nimfe, tvorac bukolike.

Dafnid se već u ranoj mladosti odlikovao lepotom koja je privlačila ne samo smrtnike već i bogove. Bio je voljen od samog Apolona, a takođe i od Pana, koji ga je naučio da svira frulu. Nimfa po imenu Himera naterala ga je da se zakune na vernost, ali je jedna njena suparnica uspela da ga zavede dok je bio pijan, zbog čega ga je Himera oslepela. Posle ove kazne nesrećni Dafnid je dugo lutao sve dok ga otac, Hermes iz sažaljenja nije preneo na nebo, ili, kako neki navode pretvorio u kamen.

(Diodorus, Siculus Bibliotheca IV, 84, Servius, Commentarius in Vergilii Eclogas V, 20; VIII, 68; Aelianus, Historia Varia X, 18.)

7. ZEVS I GANIMED

	Ganimed i Jupiter

Ganimed, sin trojanskog kralja Troja i Kaliroje. Najlepši i najvoljeniji među smrtnicima.

Zbog svoje lepote postao je peharnik Zevsu, koji je njegovom ocu Troju poklonio božanske konje da bi nadoknadio gubitak sina. Takođe, izvori navode da se Zevs zaljubio u lepog mladića i da je poslao orla da ga prenese na Olimp ili da ga je sam, preobražen u ovu pticu, ugrabio. Od tada Ganimed naliva nektar Zevsu i bogovima umesto Herine ćerke Hebe. Hera je zbog toga postala ljubomorna i kasnije je svoju mržnju prema Ganimedu prenela na sve Trojance.

Po nekima je Ganimeda oteo Tantal, posle čega je mladić poginuo u lovu ili umro u zarobljeništvu. Takođe izvori govore i da je Ganimeda voleo i mitski kralj Minoj, koji je trojanskog princa oteo u blizini Kizika, ali kada je hteo da ga napastvuje mladić se ubio. Minoj je kasnije pričao da je mladića oluja odnela na nebo.

Lepi trojanski princ i orao koji ga je ugrabio nalaze se i među zvezdama kao sazvežda Vodolije i Orla.

(Homeri, Ilias 20. 231-5; Schol. Homeri, Ilias 12. 292; Homeri Hymnus in Venerem 202-17; Apollodori, Bibliotheca 2.5.7; 3.1.1; Aeschylus, Karians ili Europa 1-3; Diodorus Sicilus Bibliotheca 4.60.2-3.)

8. JOLAJ I HERAKLE

	Jolaj, Herakle i Hidra

Beotski heroj, Heraklov verni pratioc i kočijaš.

Izvori ukazuju da je Jolaj bio Heraklov kocijaš ali i ljubimac, upravo kako je i Patroklo bio Ahilov. Najveći deo života proveo je uz Herakla, a posle herojeve smrti starao se o njegovim potomcima. Plutarh navodi da je teško setiti se svih Herakovih ljubavi, među njima i muških upravo zbog njihove brojnosti, kao i da ima onih koji smatraju da je Jolaj svakako bio jedna od njih. Jolaj je isto tako pomagao Heraklu u njegovim poduhvatima. Aristotel je tvrdio da su se i u njegovo vreme ljubavnici obavezivali na Jolajevom grobu. Tebanci su ga toliko cenili da su kultne počasti ukazivali njemu i Heraklu zajedno, nazvali gimnasion po njemu i održavali godišnja takmičenja u njegovu u čast.

(Apollodori, Bibliotheca II, 4,11; Pausania, Graecia Descriptio VII, 14, 9; IX, 23, 1; Hygini, Fabulae 173, 273.)

	Ahilej u Troil

9. TROIL I AHILEJ

Troil, sin kralja Prijama, hrabri ratnik koji je izgubio život u trojanskom ratu. Pojedini izvori navode da je izgubio život zbog svoje lepote i čednosti.

	Ahilej

Kada ga je Ahilej ugledao odmah ga je očarala mladićeva ljupkost. U toku borbe rekao mu je da će ga ubiti ako ne udovolji njegovoj strasti. Troil je odbio ponudenu ljubav, i pobegao u svetilište Timbrejskog Apolona. Ahilej ga je dugo preklinjao da mu pokloni svoju nežnost i kada se dečak oglušio o molbe on ga je probo kopljem i oskrnavio njegov leš. Drugi navode da mu je nakon što je ostao čedan, ne osvrćući se na božiji gnev, Ahilej odrubio glavu pred žrtvenikom na istom mestu na kome je kasnije i sam nastradao.

(Prvi vatikanski mitograf 210; Ioannes et Isaac Tzetzes, Commentarii ad Lycophronis Alexandram 307ff.)

10. KIPARIS I SILVAN

Kiparis, dečak izuzetne lepote bio je ljubavnik šumskog boga Silvana.

(Servius, Commentarius in Vergilii Georgica I, 20.)

11. KIPARIS I APOLON

	Apolo i Kiparis

Dečak izuzetne lepote poreklom sa Kipra ili Beotije. Apolonov, Zefirov ili Silvanov miljenik.

Najpoznatija je priča o Kiparisovoj tužnoj subini. Dečak je poklonio svoju ljubav jednom jelenu posvećenom nimfama. Svakodnevno ga je kitio cvećem, jahao, vodio na izvor i napasao. Jednom ga je nehotice, dok je jelen ležao u hladu, probo kopljem. Kada je video voljenu životinju na izdisaju Kiparis je i sam poželeo da umre. Apolon ga je dugo tešio, dok je dečak tražio da večito tuguje i proliva suze. Kiparisova bol je bila beskrajna i bogovi su zbog toga uslišili njegovu molbu. Dečak je pretvoren u kiparis, odn. čempres, drvo žalosti. Njegova gusta kosa postala je tamnozeleno lišće dok je njegovo vitko telo prekriveno drvenom korom. Čini se da čempresov vrh probada nebo kao strela, Apolonov poznati atribut. Apolon je primetivši to tužno prošaptao da će tugovati za dečakom, a da će on zauzvrat učestvovati u bolu drugih stojeći večno pored onih koji tuguju.

(Servius, Commentarius in Vergilii Aeneida III, 64; 680; Schol. Ilias II, 519; Ovidius, Methamorphoses X, 206; Nonnus Dionysiaca XI, 364.)

12. HIJAKINT I APOLON

	Hijakint i Apolon

Plavokos dečak izuzetne lepote prvo je privukao muzu Erato i pevača Tamirija, a zatim i Zefira i Apolona. Posle smrti nežni dečak je sa svojojm sestrom prenet na Olimp. Njegovo telo je sahranjeno u Amikalama, ispod Apolonovog hrama. Sećanje na Hijakinta je živelo među spartanskom gospodom, koja mu je ukazivala čast slaveći ga sredinom leta.

Apolon nije smatrao da mu je Tamirij ozbiljan takmac. Čuvši ga kako se hvališe da pesmom može prevazići Muze, Apolon im je te njegove reči zlonamerno preneo te su ga one smesta lišile vida, glasa i moći da svira na harfi.

Iz ljubavi prema Hijakintu Apolon je napustio Delfe, odložio liru, luk i strele i otišao u Spartu da bi sa svojim ljubimcem lovio po vrletima. Jednom dok su se takmičili u bacanju diska, zanet igrom, Hijakint je neoprezno pokušao da podigne disk, ploča se odbila od zemlje i nesrećnog dečaka udarila po licu. Iako je Apolon odmah dojurio do svog miljenika rana nije mogla da zaceli. Dok je dečakova krv tekla po zemlji Apolon se zakleo da će ga opevati, kao i da će iz njegove krvi niknuti cvet, zumbul (grč. hijakint), čije će latice izražavati bolni krik.

(Apollodori, Bibliotheca I, 3, 3; III, 10, 3; Ovidius, Methamorphoses X, 162 i dalje; Pausania, GraeciaeDescriptio III, 1, 3; 19, 3.)

	Hijakint i Zefir

13. HIJAKINT I ZEFIR

Plavokos dečak izuzetne lepote prvo je privukao muzuErato i pevača Tamirija, a zatim i Apolona i Zefira.

Hijakintovu smrt je prouzrokovao Zefir, bog zapadnog vetra, iz ljubomore prema Apolonu koji je takode strasno voleo Hijakinta. Kada je lepi Hijakint poklonio Apolonu svoju ljubav u Zefirovom srcu je planula ljubomora i on je duvajuci sa planine Tajget skrenuo Apolonov metalni disk ka Hijakintovoj glavi. Iz krvi koja se prolila na zemlju iznice zumbul, Hijakintov cvet. Cvet, na kome se još uvek mogu videti pocetna slova Hijakintovog imena.

(Lucianus, Dialogi Deorum 14; Apollodori, Bibliotheca I, 3, 3.)

14. ARGEN I AGAMEMNON

	Agamemnon, Tal, Taltibije i Epej

Argen, Sizifov potomak.Kada ga je Agamemnon, mikenski kralj i vrhovni zapovednik grčke vojske u trojankom ratu, ugledao kako se kupa u Kefisu odmah se zaljubio. Dečak je odbio Agamemnonovu ljubav i da bi izbegao dalja proganjanja bacio se u reku. U njegovu čast Agamenon je priredio veličanstvene pogrebne svečanosti, nakon čega je podigao hram Afroditi.

(Atheneus Grammaticus XIII, 603d; Propertius III, 7, 31, Clemens Alexandrinus, Protrepticus II, 38, 2.)

15. KALAM I KARP

Kalam, sin rečnog boga Menadra.

Kalam je najnežnijom ljubavlju voleo lepog Karpa, sina Zefira i jedne Hore. Kada su se mladići jednog dana kupali u vodama Meandra Karp se udavio jer je vetar usmerio talas prema njegovom licu. Kalam je tada prokleo svog oca i u želji da se što pre zauvek sjedini sa svojim prijateljem umolio je Zevsa da odmah umre. Zevs je iz samilosti preobrazio Kalama u trsku, a Karpa u poljski plod koji svake godine umire i ponovo se rađa.

(Servius, Commentarius in Vergilii Eclogas V, 48; Nonnus, Dionysiaca XI, 370 ff.)

16. AMPEL I DIONIS

	Dionis i Ampel

Ampel, lepi dečak ljubavnik boga Dionisa.

Dionis mu je poklonio visoki čokot prepun grozdova. Da bi ubrao grozdove Ampel se popeo na jedan brest koji je rastao uz čokot, ali je sa njega pao i na mestu ostao mrtav. Dionis je čokot nazvao Ampel, a njega samog je preneo na nebo, među zvezde. Drugi navode da je umro nakon što je pao sa bika, na šta ga je nagovorila Hera iz mržnje prema Dionisu.

(Ovidius, Fasti III, 409 i dalje; Nonnus, Dionysiaca X, 175 i dalje; Plinius, Naturalis Historia XVII, 74.)

Literatura:

• D. Srejović, A. Cermanović-Kuzmanović, Rečnik grčke i rimske mitologije, SKZ, Beograd 2000.
• R. Graves, Grčki mitovi, Nolit, Beograd 1992.
• http://www.perseus.tufts.edu/, odnosno
• http://www.perseus.tufts.edu/cache/perscoll_Greco-Roman.html
• P.M.C. Forbes Irving, Metamorphosis in Greek Myths, Oxford Clarendon Press, 1992.

Specializovane studije o klasičnoj mitologiji i homoseksualnosti:

• Bernard Sergent, Homosexuality in Greek Myth. Boston: Beacon Press, 1986, str. 344. Originalno francusko izdanje: B. Sergent, L’Homosexualité dans la mythologie grecque, Paris, Payot, 1984.
• Bernard Sergent, Homosexualité et initiation chez les peuples indo-européens, Payot & Rivages, 1996.