NE
VERUJ NIKOME
Trust Me
(1999, Studio 2000)
Režija: John Travis
Starring: Chris Steele, Buddy Jones, Anthony Cox, Blake
Harper, Rick Hammersmith, Drew Peters, Marco Antonio
Ocena: ****
"Veruj mi" je verovatno najčešće korišćena fraza u vezama.
U istoimenom filmu Džona Trevisa, glavni junaci Kris i Badi (sumnjam
da se iko zamara njihovim on-screen imenima) se susreću
sa - po sebe a i onog drugog - opasnom dilemom vernosti. A ako
vernost retko egzistira među razdvojenim ljubavnicima u stvarnom
životu - kakve šanse imaju porno junaci? Zaplet je sledeći: Badi
se sprema na dvodnevni poslovni put i ne želi da ostavi svog dečka
(Stil) samog kod kuće. Tu nastaje poetični dijalog:
Badi (dok kopča manžetne na rukavima košulje): "Voleo
bih kada bi ipak mogao da podeš sa mnom...".
Kris (samouveren u svojoj glumi ne-krevetskog
tipa): "Ali to je samo dva dana...".
Badi ( sa pogledom kučeta koje se upiškilo):
"Mi smo se sreli i zaljubili u dva dana...".
I ubrzo nakon toga, film koji počinje ljubljenjem u kadi i "bračnim"
preganjanjem se pretvara u pornić pete brzine kada poštar, baštovan
i čovek koji održava bazene obavljaju duplu penetraciju međusobno
isprepletani gotovo u joga pozi. Režiser tu potpuno gubi svoj
"lead" te taj segment ne liči na ostatak filma. A ostatak
filma čine dve prevare koje čine okosnicu "Trust me"
radnje: Kris kod kuće sa zajedničkim prijateljem (što saznajemo
iz Badijeve na momente iritirajuće naracije koja se dešava u kolima)
i kasnije Badi u bioskopu sa nepoznatim mladićem.
Naracija kao dramaturško rešenje se začuđujuće često pojavljuje
u pornu koji teži radnji i zapletu (bez obzira na govorne mane
i lošu dikciju aktera). S obzirom da porno, mada jako solventan,
i dalje potpada u low tech žanr, naracija se često gubi
u lošem tonu. Gledaocima to ne bi trebalo da smeta zato što je
zaplet i ovako uvek plitak i očigledan. Neko bi rekao: 'Oćete
zaplet? Idite na Pazolinijevu retrospektivu u Kinoteci.
Kada je o vizuelnom aspektu reč, John Travis svoje junake smešta
predvidljivo u luksuznu vilu negde ispod osunčanog L.A., a ponekad
vidimo i svetleće neonske artefakte predgrađa Los Anđelesa u Badijevoj
kontemplativnoj vožnji. Naravno lepo je na porno zvezdama videti
dobar donji veš i malo bolji džins, što ovde nije slučaj.
Ovaj film svakako vredi pogledati i upravo zato što je John Travis
režirao još jedan odličan pornić "Czech Point", militari
orgiju koju je najjednostavnije opisati kao "Chris Steele
i kurati Česi". Poznavaoci pornografije znaju i da se tu
nalazi kultna scena Chris & Pavel Novotni. Vruće zaista, toliko
da je Steele rekao kako će to snimanje pamtiti po tome što je
radio sa najzgodnijim momkom u adult
industriji danas.
Chris Steele i Buddy Jones, kao zvezde ovog pornića i momci sa
omota pred kamerama pokazuju izuzetnu hemiju. Travis kao režiser
insistira na njihovom afterfuck momentu. To se
ne viđa često u novijoj američkoj produkciji. Top režiseri usijane
američke pornjave su napravili fetish od tog "kresni
i beži" modela, gde momak svrši i kaže: "Znaš, ja moram
sada da se vratim na posao...". Umetnost imitira život, ili
kako...
Steele sam kaže kako ne voli da čita recenzije svojih filmova
jer su to - zapravo recenzije njegovog krevetskog umeća. Što se
nas tiče, sa ovim reviewom ne bi trebalo da ima problema.
Oficijelni porno recenzenti ovog sajta svakako žele da ga ožene
(pojedinačno ili grupno) ili barem pohađaju njegovu školu boksa
( "The Coach").
Filmom "Trust me" dominira upravo on i to na način kako
dolikuje velikom đoki današnjeg porno univerzuma. Steele a ne
stil definitivno prodaje film. Sirov, ne cute.
U intervjuima govori da bi se mnogi njegovi fanovi iznenadili
njegovim spisateljskim talentom. Valjda zato veći deo filma on
sedi za kompjuterom i tipka... Ali eto, pošto izgleda tu niko
ne obavlja svoj posao (baštovan, poštar i čovek koji održava bazene),
tako je kolumna na ekranu kompjutera uvek na istoj razini.
Želimo da skrenemo pažnju na pojavu Blake Harpera u dvorišnoj
sceni. Kako je film sniman početkom 1999., stiče se utisak da
je mnogo bolje izgledao u vreme kada još uvek nije bio polovina
slavnog porno para, ili dečko Coltona Forda. Blake ne kaže puno,
čak se čitava ta trojka odvija u potpunoj tišini čime nam režiser
Travis sugeriše tajnovitost čina baštenskog seksa. Sa druge strane,
sekvenca u kojoj Badi kreše anonimnog momka u bioskopskoj dvorani
je preglasna. Ubeđeni smo da mladiću (Marco Antonio) nije bilo
prijatno. Takođe, stari pornografski trik uz pomoć koga se jedno
svršavanje snima iz dva ugla i pušta integralno je samo to - stari
trik. Momci su dobri i bez toga... Ekstra pohvale za pojavljivanje
retkog porno fetiša, "poigravanja sa kožicom" koje je
veoma seksi.
Kao neki film sa Meg Rajan, tako "Trust me" ima "ničim
izazvan" hepiend. Chris i Buddy su ponovo u krevetu i pričaju
o tome kako im je proteklo vreme koje su proveli odvojeno. Gledaoci
bi u tom trenutku trebalo da budu srećni što ih režiser nije recimo
podvrgao i psihološkoj porno drami u kojoj se ljubavnici međusobno
optužuju i opanjkavaju. Znači, Travis je završio baš gde treba-
ostavljajući nas da razmišljamo o tome da li i na koji način prevara
menja vezu dva muškarca. Da li služi kao afrodizijak? Ili im je
seks dobar samo zato što su besni jedan na drugoga? Aktuelan trend
u pornićima danas su upravo filmovi relationship problematike.
Promiskuitet i gang bang su svakako uvek delikates, ali
novi talas senzibilizovanih filmova u kojima tematika upravo mnogo
ne izlazi iz okvira veze dvoje ljudi su izuzetno traženi. Treba
li to nešto da nam kaže...
Ivan R
Paul Barresi
Vlada T: Jedno od najprijatnijih skorašnjih otkrića
kada je porno produkcija u pitanju svakako je Paul Barresi. Pitam
Ivana R., kakav je zapravo background ovog tvorca vanserijskih
dela visokokvalitetne gej pornografije?
Ivan R: Za početak, Paul Barresi uopšte nije
peder. Da, da - misteru Barresiju, trenutno u društvu Johna Rutterforda
i Chi Chi La Rue jednom od vodecih imena US porno produkcije se
uopšte ne diže na gay porn. Ali zar je to uopšte važno?
U svom burnom pornografskom životu "napravio" je 52
filma, outovao Travoltu (koji mu je navodno slao ljubavna pisma
nakon jednog susreta na Tajlandu), bio u Vijetnamu, pozirao za
Playgirl sedamdesetih i po sopstvenom priznanju - kresao sve i
svašta, na filmu i van njega. U pitanju je harizmatičan baja,
sada već porodični čovek koji voli da se pojavljuje u svojim filmovima
- ne kao glumac več hičkokovski, u prolazu. Novinar američkog
magazina je lepo primetio kako Barresi više liči na vašeg omiljenog
nastavnika fizičkog iz puberteta, nego na živu legendu adult
kinematografije. Verovatno je to jedan od razloga da potpiše film
"The Coach", širom sveta poznat po svojoj sinhronizovanoj
espanol verziji, "El Entrenador".
P.S. : S obzirom na to da sam film "The
Coach" odgledao nekoliko puta, radi "fizičkog vaspitanja"
bio sam spreman da pregledam i ostatak Barresijeve kinematografije,
odakle preporučujem "Paul Barresi's Killer Looks" (u
kome maestro objašnjava proces režiranja dobre pornjave).
|
|
|
|
Trener za majstore
The Coach
(2001, Pacific Sun Entertainment)
Režija: Paul Barresi
Starring: Caesar, Chris Steele, Dante, Joshua Scott,
Marc West, Mike Radcliffe, Zachery Scott, Brandon James, Chuck
Ford
Ocena: *****
Čini se da Paul Barresi poznaje provereno dobar recept za uspeh
porno filma. Formula je jednostavna - treba eksploatisati sve
omiljene gej fetiše, posedovati talenat za grafičku eksplicitnost
akcije u kombinaciji sa nemarom prema nepotrebnim dramaturškim
ograničenjima, dobar cast i uspeh je logična konsekvenca,
baš kao i come-shot koji kruniše svaku scenu. Ipak, da
je ovakva dobitna kombinacija zaista sve što je potrebno za uspeh,
videografija Paula Barresija ne bi iskočila iz mora prosečnih
ostvarenja iz gej porno hiper-produkcije, od Urala do San Franciska,
doslovce.
Na svu sreću, a i radost malobrojnih istinskih poznavalaca porno-umetnosti,
Barresi je više od zanatlije i dobrog tehničara. Njegovo savršeno
poznavanje oprobanih recepata porno industrije obogaćeno je vanrednom
kreativnošću i onim, tako traženim a dobro i plaćenim u ovoj branši,
darom da se oseti potreba i senzibilitet prosečnog porno konzumenta,
ali i da se takva lična fantazija obogati i proširi. Kao što je
već primećeno, Barresi odlično vlada rečnikom gej fetiša. Zato
u njegovim ostvarenjima nailazimo na čitavu galeriju likova koji
kao da su povađeni iz mokrih snova svakog iole upućenijeg geja.
Paul Barresi sa gotovo renesansnom raspusnošću u svojim filmovima
daje prostora nabildovanim marincima, sicilijanskim mafijašima,
mađarskim dečacima, mačiziranim fudbalskim trenerima, sportistima
svih fela, građevinskim radnicima i spisak svakako nije konačan.
Da se pri tom on zadržava na pukom konstatovanju i podržavanju
ovakvih gej fetiša, ostao bi na nivou dobro odrađenog domaćeg
zadatka i ništa više od toga. Ali, on odlučuje da se poigra omiljenim
temama gej porno produkcije, da ih intenzivira, prekarikira, dovede
do kraja, prezacini, možda i razori, ali rezultat je daleko od
prosečnog - u filmovima Paula Barresija se zaista uživa, jednako
on i off screen. Nikakvi kompromisi, propusti
i razblaživanja nisu svojstveni ovom autoru. U svom filmskom rukopisu,
on oživljava nažalost često banalizovanu mitologiju gej seksa,
pa se privlačnost inače toliko puta viđenog čina obnavlja svaki
put u svojoj aktuelnosti i suspensu otkrivanja zabranjenog
voća. Akteri baresijevske akcije nisu svakodnevni likovi, čak
i kada glume takve, jer sam reditelj veruje da je dobar seks više
od koincidencije i pukog gimnasticiranja, pa je za takav prikaz
neophodno uspostaviti strujanje fluida između glumaca. Jedan od
Barresijevih talenata svakako je i sposobnnost da okupi sjajnu
ekipu.
U svom skorijem ostvarenju ''The Coach'', (2001), taj talenat
je došao do punog izražaja pored mnogih drugih njemu svojstvenih.
Barresi se odlučuje da obradi omiljenu temu gej filmova - sportiste,
njihove trenere i naravno totalni seks u backgroundu
svlačionica, tuševa, fudbalskih terena i bokserkog ringa. Premda
na izvestan način nepretenciozno i gotovo u kamernoj izvedbi,
ovo ostvarenje nudi sve ono što treba očekivati od dobrog gej
pornića - ubedljiv i zanimljiv seks, zgodne momke i neopterećujuću
radnju. Na izvestan način, Barresi se odlučuje na donekle intimističku
i zatvorenu atmosferu u filmu, kombinujući one-on-one
parove aktera, bez ikakvih proširenja, trojki, grupnih scena i
sl., što je svakako majstorski potez, kojim se čuva integritet
sugestivne ideje da je seks među muževnim sportistima privatna
stvar koja se dešava daleko od očiju drugih, u sigurnoj privatnosti
eksluzivno muškog zabrana, kao što je svlačionica.
Veliku umešnost Barresi demonstrira znalačkim kombinovanjem
parova. Čini se da su kontrast i inverzija omiljena dramaturška
sredstva, kojima Barresi podiže seksualnu tenziju među glumcima,
istovremeno upravo poentirajući na poznate gej fetiše. Tako će
se u igri naći mlađi ragbisti, visoki košarkaš i njegov vrlo razbacani
i muževni trener - vrlo pasivan, pri tom, stariji daddy-type
fudbalski coach i mlađi početnik, te kao kruna svega,
beskompromisni bokseri, kao vrhunac fantazije o ovom izrazito
muškom sportu. Konačno, nemoguće je ne pomenuti spektakularno
uspeo spoj koji je Barresi ostvario postavivši dva titana porno
produkcije, Caesara i Chrisa Steela, jednog naspram drugog. Uzevši
svakog od ovih istinskih porno divova posebno i dati im zapaženu
ulogu u filmu samo po sebi je dovoljno za vanserijski uspeh. Ali,
potrebna je dovitljiva imaginacija i rediteljska virtuoznost Paula
Barresija pa napraviti istinski seks spektakl i minijaturno remek
delo u zajedničkoj sceni u bokserkom ringu. Impostirajući nekakvu
vrstu seksualnog okršaja u osvetljenoj areni, pri tom samo u detalju
Barresi odstupa od početne ideje da ovakav seks ne može imati
publiku - on u okolne tribine postavlja dva posmatrača, ali kako
akcija odmiče oni nestaju i mi potpuno zaboravljamo na njih, upravo
kao i sami akteri u ringu. Tako, u simboličkoj igri otkrivanja
i zbacivanja prividne heteroseksualne maske među hipermačoiziranim
bokserima, Barresi priprema scenu za čistom seksualnom energijom
nabijeni sudar između Chrisa Steela i Ceasara. Njih dvojica, kao
par, funkcionišu delatno i skladno, svaki ponaosob dajući za pravo
svojoj reputaciji porno zvezde. Seks koji se odvija u ringu nije
lišen maštovitosti i invencije.
Svakako, reditelj insistira na snazi i muževnosti aktera, ali
spretnim detaljisanjem potpomognutim očitim talentom najpre Chrisa
Steela, ovaj seksualni akt nikada ne upada u rutinu, dosadu ili
ogoljenu grubost. Koristeći sve tehničke mogućnosti scene, Barresi
se odlučuje na nesputano ispitivanje zamašnih fizičkih sposobnosti
svojih pulena, a oni uspevaju uglavnom uspešno da odgovore na
ove izazove, u opuštenom izvođenju, bez napora ili prevelikog
samodokazivanja. Barresi zapravo shvata da ima pred sobom prirodne
talente i da je potrebno samo ih dostojno prikazati, bez suvišnih
intervencija i insceniranja. Zato se uglavnom odlučuje na konvencionalni
rediteljski postupak i fotografiju koja će biti u službi vernog
prikazivanja akcije, a ne zamagljivanja ili prikrivanja nedostataka.
Kako je već pomenuto, Barresi je ljubitelj kontrasta - on savršeno
razume da je čisto fizičku komponentu seksa potrebno uravnotežiti
malim detaljima emotivne nežnosti i pažnje. Nenametljivo ubacujući
upravo ovakve detalje u inače vrlo energični seks koji se odvija
između Caesara i Steela on time ne narušava dominantnu sliku snažnog,
rekli bismo sportskog seksa, ali ga zgodno akcentuje i doprinosi
već uveliko prisutnoj ubedljivosti.
Summa summarum, Barresi je ovim ostvarenjem apsolutno
potvrdio da je već vrlo zreo filmski stvaralac i definitivno sebi
osigurao mesto u A
ligi porno produkcije. The Coach je možda mali film
i produkcijski skroman, ali upravo je pravo majstorstvo iz skromnih
resursa, a ovo se nikako ne odnosi na aktere filma, izvući maksimum
i stvoriti delo koje će zaseniti mnogo skuplje i ambicioznije
produkcije. Konačno, ovo je potvrda teze da svakom dobrom filmu
prethodni dobra ideja, ali i da vrhunska realizacija isto tako
zahteva vrhunske talente. A vrhunski talenti su ovo delo učini
posebnim svakako, te zato od mogućih 5 zvezdica, kompletnih 5
odlazi kreativnim talentima koji stoje iza The Coacha! Si segnor!
Vlada T |